Porezi DOO u Srbiji: dobit, dividende, PDV, zarade

Srpska firma plaća četiri grupe poreza: porez na dobit, porez po odbitku pri isplati dividende, porez na dodatu vrednost (PDV) i poreze i doprinose na zarade. Stope su uglavnom niže od evropskog proseka, a za IT firme i tvorce sopstvenih proizvoda postoje olakšice koje efektivno opterećenje spuštaju još niže. U nastavku sledi šta, koliko i kada plaća DOO, sa orijentirima za rokove.

Porez na dobit: 15%

Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%. Osnovica je računovodstvena dobit korigovana po pravilima poreskih propisa: deo rashoda se ne priznaje (reprezentacija preko limita, kazne, deo amortizacije), a deo prihoda je izuzet. Poreski period poklapa se sa kalendarskom godinom, osim ako firma nije izabrala drugačiji.

Porez se plaća mesečnim akontacijama, do 15. u mesecu, na osnovu poreza iz prethodne godine; novoj firmi akontacije se obračunavaju prema proceni u prvoj prijavi. Godišnja prijava PDP podnosi se u roku od 180 dana od isteka poreske godine — za kalendarsku godinu to je kraj juna. Istovremeno se doplaćuje razlika između akontacija i stvarnog poreza ili nastaje preplata.

Dividende i izvlačenje dobiti

Pri isplati dividende fizičkom licu — rezidentu ili nerezidentu — firma obustavlja porez po odbitku od 15%. Ukupno opterećenje kada se cela dobit raspodeli: 15% na nivou firme, zatim 15% na preostalih 85%, dakle oko 27,75% zbirno. Dividende između srpskih firmi se ne oporezuju; dividende inostranom matičnom društvu oporezuju se po stopi od 20%, ako ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne predviđa nižu.

Srbija ima ugovore sa većinom evropskih država, kao i sa Rusijom, Belorusijom, Ukrajinom, Kazahstanom, Kinom i drugima. Da bi primenio nižu stopu, primalac dostavlja potvrdu o poreskoj rezidentnosti. Za vlasnika fizičko lice koje živi u Srbiji po osnovu privremenog boravka i postane poreski rezident, pitanje dvostrukog oporezivanja rešava se prijavom svetskog dohotka u Srbiji uz priznavanje poreza plaćenog u inostranstvu.

PDV: 20% i 10%

Opšta stopa PDV-a je 20%, a posebna 10% (hrana, lekovi, komunalne usluge, knjige, usluge smeštaja i još neke). Obavezan ulazak u sistem nastupa kod prometa preko 8 000 000 dinara u prethodnih 12 meseci; ispod tog praga registracija je dobrovoljna.

Izvoz usluga inostranim firmama po pravilu se ne oporezuje srpskim PDV-om — mestom prometa smatra se zemlja primaoca. Zato IT firma koja radi samo za klijente iz inostranstva ulaskom u sistem PDV-a dobija mogućnost da povrati prethodni porez na zakup, opremu i usluge, a da na svoj promet ne obračunava PDV. Druga strana medalje su mesečne ili kvartalne prijave PP PDV do 15. u mesecu, obavezan rad preko sistema elektronskih faktura (SEF) i elektronska evidencija PDV-a u njemu.

Porezi i doprinosi na zarade

Sa zarade zaposlenog obustavlja se porez na dohodak od 10% (posle odbitka neoporezivog iznosa, koji se usklađuje svake godine) i doprinosi na teret zaposlenog: penzijsko osiguranje 14%, zdravstveno 5,15%, za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Poslodavac povrh bruto iznosa plaća penzijske doprinose od 10% i zdravstvene od 5,15%. Ukupno opterećenje zarade iznosi oko 60% neto iznosa: da bi zaposleni na ruke dobio 1000 evra, firma troši približno 1600 evra.

Doprinosi se obračunavaju na osnovicu koja nije niža od najniže ni viša od najviše, a obe vrednosti se preispituju svake godine. Obračun poreza i doprinosa podnosi se elektronski na obrascu PPP-PD pre isplate zarade, a plaćanje ide istovremeno sa isplatom. Kako se zaposleni prijavljuje i šta još spada u troškove poslodavca, opisali smo u tekstu o zapošljavanju u srpskoj firmi.

Direktor bez zarade

Direktor DOO mora da ima uređen osnov za rad: ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa. U drugom slučaju zarade može i da nema, ali firma svejedno plaća penzijske doprinose na naknadu, a ako naknade nema — na najnižu osnovicu, ukoliko direktor nije osiguran po drugom osnovu (na primer kao zaposleni u drugoj srpskoj firmi). Potpuno odsustvo doprinosa za direktora poreska uprava tretira kao prekršaj, a MUP kao znak da firma ne posluje, što je bitno pri produženju boravka.

Olakšice o kojima vredi znati

• IP Box: 80% prihoda od korišćenja sopstvenih prava intelektualne svojine (softvera, patenata) registrovanih u Srbiji izuzima se iz osnovice — efektivna stopa na takav prihod iznosi oko 3%.
• Istraživanje i razvoj: troškovi istraživanja i razvoja obavljenih u Srbiji priznaju se u dvostrukom iznosu.
• Startapi: za inovativne firme sa statusom startapa važi oslobođenje od dela poreza i doprinosa na zarade osnivača, na ograničen rok.
• Ulaganja u startape: poreski kredit od 30% uloga u kapital inovativne firme.
• Novodoseljeni stručnjaci: umanjena osnovica poreza na dohodak i doprinosa za kvalifikovane strance i povratnike koji se prvi put zapošljavaju u Srbiji.

Svaka olakšica ima uslove i traži dokumentaciju — obračun troškova istraživanja i razvoja, registraciju intelektualne svojine, status u registru startapa. Primenjujte ih uz knjigovođu koji će sve srediti pre kraja godine, a ne pri sastavljanju prijave. Šta obuhvata takva podrška, opisano je na stranici knjigovodstva za srpske firme.

Porez po odbitku i transferne cene

Pri isplatama nerezidentima za autorske naknade, kamate i pojedine usluge firma obustavlja porez po odbitku od 20%, a pri isplatama u jurisdikcije sa povlašćenim poreskim režimom 25%. Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja snižavaju stopu uz potvrdu o rezidentnosti. Transakcije sa povezanim licima — na primer usluge firme vlasnika iz druge zemlje — potpadaju pod pravila o transfernim cenama: uz godišnju prijavu prilaže se izveštaj, skraćen za manje iznose i pun za veće.

Porez na imovinu i lokalne dažbine

Firma koja poseduje nepokretnost u Srbiji plaća godišnji porez na imovinu po stopi koju u zakonskim okvirima utvrđuje opština; prijava se podnosi pri sticanju objekta, a dalje se porez utvrđuje rešenjem i plaća kvartalno. Zakupac kancelarije taj porez ne plaća. Lokalna komunalna taksa za isticanje firme (firmarina) u većini gradova se od mikro i malih firmi ne naplaćuje ili je simbolična, ali vredi proveriti odluku svoje opštine — objavljuje se svake godine.

Godišnji kalendar plaćanja

Srpski poreski sistem za malu firmu je razumljiv: dve stope od po 15%, PDV po standardnoj evropskoj logici i predvidivi troškovi zarada. Složenost nije u stopama, već u disciplini rokova i ispravnom sređivanju olakšica. Ako planirate strukturu sa nekoliko firmi ili isplate u inostranstvo, pravni deo je bolje razraditi pre prve isplate — vidite pravne usluge za osnivače.