Preduzetnik ili DOO u Srbiji: šta izabrati

Stranac koji želi da u Srbiji radi legalno i ovde plaća poreze ima dva osnovna oblika poslovanja: preduzetnika i društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Oba se registruju u APR-u (Agencija za privredne registre), oba mogu da rade sa inostranim klijentima i primaju uplate na račun u srpskoj banci. Razlika je u odgovornosti, porezima, troškovima održavanja i u tome kakve mogućnosti oblik daje za dobijanje privremenog boravka.

U nastavku razlažemo oba oblika bez pojednostavljivanja: koje poreze plaća svaki od njih, koliko košta knjigovodstvo, šta se dešava kada prihod poraste i koji tipični scenariji odgovaraju frilenseru, maloj agenciji i firmi sa zaposlenima.

Preduzetnik: šta je to i kome odgovara

Preduzetnik je fizičko lice registrovano u APR-u radi obavljanja privredne delatnosti. Pravno lice ne nastaje: ugovore potpisuje sam čovek, a za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom. Zauzvrat, registracija je brža i jeftinija, a uz paušalno oporezivanje knjigovodstvo se svodi na jednu knjigu o ostvarenom prometu.

Preduzetnik može da izabere jedan od tri poreska režima. Prvi je paušalni porez (paušalno oporezivanje): poreska uprava utvrđuje fiksni mesečni iznos koji obuhvata porez na dohodak i sve socijalne doprinose, bez obzira na stvarnu dobit. Drugi je samooporezivanje sa vođenjem stvarnih prihoda i rashoda: porez od 10% na dobit plus doprinosi. Treći je isplata lične zarade: preduzetnik sebi određuje zaradu, na nju se plaćaju porez i doprinosi, a ostatak dobiti se oporezuje sa 10%.

Paušalni režim nije dostupan svima. Godišnji promet ne sme da pređe 6 000 000 dinara, delatnost ne sme da bude na zatvorenoj listi isključenih (trgovina, reklama i marketing, računovodstvene i revizorske usluge, finansijsko posredovanje, nekretnine), a preduzetnik ne sme da bude u sistemu PDV-a. Limite i obračun detaljno razlažemo u posebnom tekstu o paušalnom porezu u Srbiji.

DOO: šta je to i kome odgovara

DOO je punopravno pravno lice sa osnovnim kapitalom od 100 dinara (oko jednog evra). Osnivač i direktor mogu da budu ista osoba, uključujući i stranca bez privremenog boravka. Firma za dugove odgovara svojom imovinom, a član društva samo svojim ulogom. To je glavni argument u korist DOO ako potpisujete veće ugovore, radite sa podizvođačima ili planirate da zapošljavate ljude.

Porezi kod DOO su drugačiji: 15% na dobit firme, zatim 15% pri isplati dividende fizičkom licu. Ukupno opterećenje kada se cela dobit raspodeli iznosi oko 27,75% — više nego kod paušalnog preduzetnika sa malim prometom, ali sasvim uporedivo sa samooporezivanjem kod prihoda koji više ne staju u paušal. Zarada direktora i zaposlenih oporezuje se odvojeno: porez na dohodak od 10% i socijalni doprinosi koji zajedno iznose oko 35% bruto iznosa.

Obavezno knjigovodstvo kod DOO je ozbiljnije: dvojno knjigovodstvo, godišnji finansijski izveštaj u APR-u, poreska prijava na dobit, mesečne akontacije. Strancu je gotovo nemoguće da to vodi sam — potreban je knjigovođa, a njegove usluge postaju stalna stavka troškova. Šta tačno i u kojim rokovima firma predaje, opisali smo u tekstu o knjigovodstvu u Srbiji.

Poređenje po ključnim parametrima

Poresko opterećenje na primerima

Uzmimo programera sa godišnjim prometom od oko 4 000 000 dinara (približno 34 000 evra). Kao paušalni preduzetnik u Beogradu on svakog meseca plaća fiksni iznos nezavisno od prometa — taj iznos zavisi od opštine i šifre delatnosti i obično je osetno niži od stvarnih 10% uvećanih za doprinose. Nikakve troškove ne morate da dokazujete, a izveštavanje je svedeno na minimum.

Isti promet kroz DOO: firma plaća 15% na dobit nakon odbijanja troškova (zakup kancelarije, oprema, usluge knjigovođe, zarada direktora), a zatim vlasnik plaća 15% pri isplati dividende. Dodajte mesečno knjigovodstvo i obavezne doprinose za direktora. Kod prometa do paušalnog limita DOO je gotovo uvek skuplje. Slika se menja kada promet pređe 6 000 000 dinara, kada se pojavi nekoliko klijenata iz reda pravnih lica i zaposleni: tada ograničena odgovornost i mogućnost da dobit ostane u firmi prevagnu.

Boravak: šta daje svaki od oblika

I preduzetnik i vlasnik ili direktor DOO mogu da podnesu zahtev za privremeni boravak po osnovu poslovanja. Od 2024. godine u Srbiji se izdaje jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad, sa rokom važenja do tri godine, a podnosi se preko portala za strance. Posle tri godine neprekidnog privremenog boravka možete da konkurišete za stalno nastanjenje.

U praksi, pri produženju inspektori gledaju da li posao zaista postoji: da li se plaćaju porezi i doprinosi, da li ima prometa na računu, da li postoji kancelarija ili barem adresa na kojoj firma može da se pronađe. Paušalni preduzetnik u tom smislu izgleda jednostavno: doprinosi se plaćaju automatski svakog meseca. Kod DOO direktoru treba urediti osnov za rad i plaćati doprinose na naknadu. Detaljan postupak razložili smo u tekstu o privremenom boravku u Srbiji preko biznisa.

Kada je preduzetnik dovoljan

• Radite sami ili sa dva do tri podizvođača, a promet staje u paušalni limit.
• Imate više klijenata, nijedan ne donosi više od 70% prometa i ne radite u njihovoj kancelariji po njihovom rasporedu.
• Vaša delatnost nije na listi isključenih iz paušala: razvoj softvera, dizajn, konsalting, prevodi, obuke — sve to prolazi.
• Važno vam je minimalno knjigovodstvo i predvidiv mesečni iznos poreza.
• Ne planirate da prodajete posao ili privučete investitora u narednim godinama.

Kada vam treba firma

• Promet stabilno prelazi 6 000 000 dinara godišnje ili morate da uđete u sistem PDV-a.
• Osnivača je više od jednog ili planirate da privlačite investicije i prodajete udele.
• Zapošljavate ljude, potpisujete ugovore sa odgovornošću i želite da odvojite ličnu imovinu od poslovanja.
• Naručioci su velike firme koje radije sarađuju sa pravnim licima i traže ugovore od firme.
• Želite da dobit ostane u firmi i da je reinvestirate bez trenutne isplate dividende.

Može li se početi kao preduzetnik pa preći na DOO

Da, to je uobičajen put. Mnogi počnu kao paušalni preduzetnici, a kada promet ili sastav klijenata prestanu da staju u te okvire, registruju DOO i prenesu ugovore na firmu. Preduzetnik se pritom može zatvoriti ili staviti u mirovanje. Imajte u vidu da se pri prelasku menjaju poslovni podaci, ugovore sa klijentima treba ponovo zaključiti, a sedište firme mora da bude stvarno — o tome pišemo u tekstu o sedištu firme u Srbiji.

Ako se još uvek dvoumite, počnite od iskrenog odgovora na tri pitanja: koliki će biti promet u prvoj godini, koliko klijenata imate i da li vam treba zapošljavanje. Odgovori gotovo uvek upućuju na jedan od dva oblika. Otvoriti preduzetnika u Srbiji ili registrovati DOO možete i na daljinu, ali menjati oblik naknadno skuplje je nego izabrati ispravno od samog početka.