Paušalni porez u Srbiji 2026: limiti i obračun

Paušalno oporezivanje je glavni razlog zbog kojeg frilenseri i male agencije biraju Srbiju. Umesto vođenja prihoda i rashoda, preduzetnik svakog meseca plaća fiksni iznos koji već obuhvata porez na dohodak i sve socijalne doprinose. Nema godišnjih prijava, nema usaglašavanja troškova — samo knjiga o ostvarenom prometu i uplata do 15. u mesecu.

Režim je, međutim, uslovljen, a te uslove je lakše prekršiti nego što izgleda: prekoračiti limit prometa, izabrati pogrešnu šifru delatnosti ili se naći u situaciji u kojoj je jedini klijent faktički poslodavac. U nastavku sledi kako paušal funkcioniše u 2026. godini, od čega se sastoji iznos i šta poreska uprava proverava.

Ko može da izabere paušalni režim

• Samo preduzetnik (fizičko lice registrovano u APR-u). Za DOO paušal ne postoji.
• Godišnji promet ne prelazi 6 000 000 dinara. Limit se računa po kalendarskoj godini; ako se registrujete tokom godine, srazmerno se umanjuje.
• Preduzetnik nije u sistemu PDV-a. Obavezan ulazak u sistem PDV-a nastupa kod prometa preko 8 000 000 dinara u bilo kojih 12 uzastopnih meseci, čime se gubi pravo na paušal.
• Delatnost nije na listi isključenih: trgovina na veliko i malo, ugostiteljstvo i hotelijerstvo, finansijsko posredovanje i nekretnine, reklama i istraživanje tržišta, računovodstvene, revizorske i poreske usluge.

Razvoj softvera, IT konsalting, dizajn, prevodi, obuke, inženjerske i arhitektonske usluge, foto i video produkcija — sve to je na paušalu dostupno. Zahtev za izbor režima podnosi se zajedno sa registracijom u APR-u; ako to ne uradite, preduzetnik automatski prelazi na vođenje stvarnih prihoda.

Kako poreska uprava obračunava iznos

Od 2020. godine obračun je standardizovan i potpuno automatizovan. Rešenje o visini paušalnog poreza pojavljuje se na portalu ePorezi obično u roku od dva dana od registracije, a iznos se računa po formuli objavljenoj u uredbi Vlade.

1. Uzima se polazna osnovica — prosečna mesečna zarada u opštini u kojoj je preduzetnik registrovan, za prethodnu godinu.
2. Osnovica se množi koeficijentom delatnosti: za svaku šifru iz klasifikacije on je drugačiji, a za IT usluge je među najvišima.
3. Primenjuju se korekcije: za prvu godinu rada, za godine starosti, za status penzionera ili invaliditet, za istovremeni rad po ugovoru o radu.
4. Na dobijenu osnovicu obračunavaju se porez na dohodak od 10% i socijalni doprinosi: penzijski 24%, zdravstveni 10,3%, za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Rezultat je mesečni iznos.

Tačan iznos za vašu šifru delatnosti i opštinu najlakše je unapred proveriti u kalkulatoru paušalnog poreza na sajtu Poreske uprave Srbije. Brojke sa interneta zastarevaju u roku od godinu dana, pa se oslonite na kalkulator, a ne na forume.

Zašto je u Beogradu skuplje nego u Novom Sadu

Jedina promenljiva u formuli na koju možete da utičete jeste opština registracije. Polazna osnovica je prosečna zarada baš u toj opštini, a ne na nivou države. U centralnim beogradskim opštinama (Stari Grad, Vračar, Savski Venac, Novi Beograd) zarade su najviše u Srbiji, pa je i paušal tamo viši. U Novom Sadu je osnovica niža, a u Nišu, Kragujevcu i Subotici još niža.

Odatle sledi praktičan zaključak: adresa registracije preduzetnika direktno utiče na iznos poreza. Adresa pritom mora da bude stvarna — na njoj poreska uprava može da izvrši kontrolu, a vlasnik prostora mora da da saglasnost. Ako živite u Beogradu, a registrujete se u drugom gradu samo zbog poreza, budite spremni da objasnite gde zaista radite. O zahtevima za adresu i rizicima adresa na kojima je prijavljeno na desetine firmi pisali smo u tekstu o sedištu firme; rešenja sa stvarnim ugovorom o zakupu opisana su na stranici virtuelne kancelarije u Srbiji.

Test samostalnosti: devet kriterijuma

Test samostalnosti uveden je da bi se pravi preduzetnik razlikovao od zaposlenog koji je registrovan kao preduzetnik radi uštede na porezima. Proverava se odnos preduzetnika prema svakom naručiocu posebno. Ako su u paru preduzetnik — naručilac ispunjena pet ili više od devet kriterijuma, prihod od tog naručioca prestaje da se smatra preduzetničkim.

1. Naručilac određuje radno vreme, odmor i odsustva preduzetnika.
2. Preduzetnik po pravilu radi u prostoru koji je obezbedio naručilac.
3. Naručilac organizuje obuku ili stručno usavršavanje preduzetnika.
4. Naručilac je preduzetnika pronašao preko oglasa za posao ili agencije za zapošljavanje.
5. Naručilac obezbeđuje opremu i alat ili upravlja procesom rada.
6. Najmanje 70% prometa preduzetnika u 12 meseci dolazi od tog naručioca.
7. Preduzetnik ne snosi preduzetnički rizik za rezultat rada.
8. Ugovor zabranjuje preduzetniku da pruža usluge drugim naručiocima.
9. Preduzetnik za naručioca radi više od 130 radnih dana u 12 meseci.

Posledice pada na testu: prihod se oporezuje kao ostali prihod — 20% poreza uz penzijske doprinose, a dužan je da ih plati srpski naručilac kao poreski platac. Ako je naručilac stranac, obaveza pada na samog preduzetnika. Inostrane firme koje sarađuju sa srpskim izvođačima to znaju i često traže da preduzetnik potvrdi da ima i druge klijente.

Šta se dešava kada se limiti pređu

Ako promet u kalendarskoj godini pređe 6 000 000 dinara, preduzetnik gubi pravo na paušal od naredne godine i mora da pređe na vođenje stvarnih prihoda: knjige, knjigovođa, godišnja prijava. Ako promet u 12 uzastopnih meseci pređe 8 000 000 dinara, nastupa obavezan ulazak u sistem PDV-a — u roku od 15 dana — i paušal prestaje odmah.

Poslu koji raste u tom trenutku vredi da uporedi dva puta: ostati preduzetnik na samooporezivanju ili registrovati DOO. Argumente za i protiv sabrali smo u tekstu preduzetnik ili DOO u Srbiji. Ako je prelazak neizbežan, bolje je knjigovodstvo pripremiti unapred — usluge vođenja poslovnih knjiga za srpske firme lakše je uključiti pre nego posle promene režima.

Obaveze paušalnog preduzetnika

• Plaćati mesečni iznos po rešenju poreske uprave do 15. u narednom mesecu. Kašnjenje znači kamatu po stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena.
• Voditi knjigu o ostvarenom prometu (KPO) i čuvati izdate račune.
• Imati poseban poslovni račun preduzetnika u srpskoj banci.
• Pratiti limite od 6 000 000 i 8 000 000 dinara — poreska uprava za prekoračenje saznaje iz podataka banke i sistema SEF.
• Obaveštavati poresku upravu o promenama: promena šifre delatnosti, adrese, mirovanje delatnosti.

Prvo rešenje o iznosu stiže na ePorezi u roku od oko dva dana od registracije, a za mesec registracije porez se obračunava srazmerno broju dana rada. Svake godine početkom januara poreska uprava donosi novo rešenje po istoj formuli sa osveženom osnovicom — ono se na portalu pojavljuje automatski, nikakav zahtev ne treba podnositi. Ako rešenje nije stiglo ili vam iznos deluje pogrešno, preduzetnik ima pravo da ga ospori u propisanom roku, s tim što žalba ne odlaže obavezu plaćanja.

Paušal ostaje jedan od najrazumljivijih poreskih režima u Evropi za čoveka koji radi sam, glavom i rukama. Ne odgovara trgovini, aranžmanima sa jednim jedinim poslodavcem ni poslu koji brzo prerasta limit. Ako vaš slučaj staje u te okvire — registracija preduzetnika traje nekoliko dana, a rešenje o iznosu poreza stiže gotovo odmah.