Tipične greške pri pokretanju posla u Srbiji

Pokrenuti posao u Srbiji nije teško: registracija traje danima, kapital je simboličan, porezi su razumljivi. Problemi ne nastaju u fazi registracije nego posle nekoliko meseci — kada stigne pismo u elektronsko sanduče koje niko nije otvarao, kada banka postavi pitanje o adresi ili kada inspektor MUP-a pita čime se firma bavila cele godine. Sakupili smo greške koje najčešće viđamo kod stranih osnivača i uz svaku ono što treba uraditi umesto toga.

1. Izabrati oblik po savetu iz grupe, a ne po svojim brojkama

Paušalni preduzetnik odgovara frilenseru sa nekoliko klijenata i prometom do limita. DOO odgovara firmi sa zaposlenima, ugovorima i planovima za rast. Kada se oblik bira po tuđem iskustvu, posle godinu dana ispadne da promet prerasta paušal ili da DOO sa jednim vlasnikom na knjigovodstvo troši više nego što plaća poreza. Izračunajte očekivani promet, broj klijenata i zapošljavanje unapred — kriterijume izbora razložili smo u tekstu Preduzetnik ili DOO u Srbiji.

2. Registrovati se na masovnu adresu

Adresa za simboličan novac, na kojoj se vode stotine firmi, najskuplja je ušteda. Poreska takve adrese proverava izlaskom na teren i, ako firmu ne nađe, privremeno joj oduzima PIB; banke adresu vide u registru i odbijaju otvaranje računa; MUP pri produženju privremenog boravka pita gde firma radi. Birajte adresu sa ugovorom o zakupu na firmu, razumnim brojem zakupaca i čovekom koji će primiti inspektora i poštu. Detalji su u tekstu o sedištu firme.

3. Preskočiti registar stvarnih vlasnika

U roku od 15 dana od registracije firma je dužna da podatke o stvarnom vlasniku unese u Centralnu evidenciju pri APR-u. Na taj rok niko ne podseća, a posledice su dvostruke: kazna i odbijanje banke da otvori račun dok upis ne bude izvršen. Postavite podsetnik na dan kada dobijete rešenje APR-a ili taj posao poverite onome ko podnosi dokumenta za registraciju.

4. Ne aktivirati elektronsko sanduče

Službena pisma državnih organa stižu u jedinstveno elektronsko sanduče na eUpravi i smatraju se dostavljenim bez obzira na to da li su pročitana. Rešenje poreske o dodatnom zaduženju, poziv na kontrolu, obaveštenje APR-a — sve ide tamo. Firme za njih saznaju kada je rok za žalbu već istekao. Aktivirajte sanduče posle registracije, uključite obaveštenja i dajte pristup knjigovođi. Kako se dobija potpis za prijavu, pročitajte u tekstu o elektronskom potpisu i eUpravi.

5. Ostaviti direktora bez osnova i bez doprinosa

Direktor DOO mora da ima uređen osnov za rad — ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama — i za njega se plaćaju penzijski doprinosi ako nije osiguran po drugom osnovu. Firma sa direktorom koji je samo upisan u registar, bez ugovora i uplata, poreskoj izgleda kao prekršilac, a MUP-u kao firma koja ne posluje. Uredite osnov u prvom mesecu i uračunajte doprinose u mesečni budžet.

6. Raditi za jednog naručioca kao preduzetnik

Bivši poslodavac je zaposlenog prebacio na ugovor sa preduzetnikom, zadržao radno vreme, službeni laptop i ostao jedini izvor prihoda — to je pet od devet kriterijuma testa samostalnosti. Prihod će biti prekvalifikovan, a porez dodatno obračunat. Diversifikujte klijente, koristite sopstvenu opremu, ne potpisujte zabranu rada za druge. Kriterijumi su u tekstu o paušalnom porezu.

7. Ući u sistem PDV-a za svaki slučaj

Dobrovoljna registracija za PDV ponekad se isplati izvozniku usluga, ali donosi mesečne ili tromesečne prijave, obavezan rad u SEF-u i elektronsko evidentiranje PDV-a. Firme koje se registruju da bi delovale ozbiljnije, već posle tromesečja dobiju prvi poziv zbog nepodnete prijave. Izračunajte prethodni PDV koji ćete stvarno odbiti i uporedite ga sa troškom dodatnog izveštavanja.

8. Finansirati firmu pozajmicama iz inostranstva bez prijave

Prenos ličnog novca vlasnika nerezidenta na račun firme kao pozajmica kreditni je posao sa nerezidentom koji se prijavljuje Narodnoj banci Srbije. Neprijavljena pozajmica kršenje je deviznih propisa i pitanje banke pri prilivu. Sredstva unosite kao osnovni kapital ili kao dodatni ulog člana društva: to je jednostavnije urediti i ne traži prijavu NBS-u.

9. Mešati lični i firmin novac

Plaćanje troškova firme ličnom karticom bez obračuna, primanje prihoda na lični račun, prenosi sebi bez osnova — svaka takva transakcija ili se ne priznaje kao trošak ili se tumači kao izvlačenje sredstava sa poreskim posledicama. Izvadite poslovnu karticu u prvom mesecu i sve provlačite kroz račun firme. Kako postaviti evidenciju da knjigovođa ne bi naknadno tražio dokumenta, pišemo u tekstu o knjigovodstvu u Srbiji.

10. Odlagati privremeni boravak do isteka bezviznog roka

Bezvizni rok — 30 ili 90 dana u zavisnosti od državljanstva — istekne brže nego što se sakupi paket dokumenata. Beli karton (prijava boravišta) nije podnet prvog dana, ugovor o zakupu je bez overenog potpisa vlasnika, osiguranje ne pokriva ceo period — svaka sitnica pomera podnošenje van legalnog boravka. Počnite od prijave boravišta i dokumenta prikupljajte uporedo sa registracijom firme. Redosled je u tekstu o privremenom boravku preko biznisa.

11. Pomešati boravak i poresko rezidentstvo

Dozvola boravka ne čini čoveka poreskim rezidentom, a 183 dana provedena u Srbiji ga čine, i bez privremenog boravka. Rezident u Srbiji prijavljuje svetski dohodak, uključujući dividende i zarade iz drugih zemalja, uz priznavanje poreza plaćenog u inostranstvu. Vlasnici koji u zemlji provedu veći deo godine, a poreze i dalje plaćaju samo kod kuće, rizikuju dodatno zaduženje. Rezidentstvo isplanirajte unapred sa knjigovođom koji radi sa ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

12. Predati prvi izveštaj tek posle prvog pisma

Finansijski izveštaj APR-u do 31. marta, prijava poreza na dobit u roku od 180 dana po isteku godine, PDV do 15, obračun zarada pre isplate — rokovi su poznati na dan registracije. Firme koje knjigovođu biraju posle prvog poziva plaćaju kamatu po stopi NBS-a uvećanoj za 10 procentnih poena i kazne, a dve godine bez izveštaja u APR-u završavaju se prinudnom likvidacijom. Uključite knjigovodstvene usluge pre prvog izdatog računa.

Greške koje se ređe sreću, ali skupo koštaju

• Zaposliti ljude kao saradnike preduzetnike i dobiti prekvalifikaciju uz dodatno zaduženje firme.
• Potpisati ugovor o zakupu stana bez prava na registraciju posla i to saznati od vlasnika posle upisa u APR.
• U osnivačkom aktu navesti kapital u evrima bez dinarske protivvrednosti i izgubiti nedelju dana na vraćanje prijave.
• Ne proveriti da li je šifra delatnosti na listi isključenih iz paušala i dobiti rešenje o porezu na stvarni prihod.
• Otputovati na nekoliko meseci bez uređenog pristupa knjigovođe ePorezima i elektronskom sandučetu.
• Ugasiti firmu pre sticanja stalnog nastanjenja i izgubiti osnov za boravak.

Kontrolna lista prvog meseca

1. Oblik je izabran po računici prometa, klijenata i zapošljavanja.
2. Adresa ima ugovor na firmu i stvarno prisustvo.
3. Stvarni vlasnik je upisan u registar APR-a u roku od 15 dana.
4. Dobijeni su EBS i kvalifikovani elektronski potpis.
5. Elektronsko sanduče je aktivirano, pristup je dat knjigovođi.
6. Otvoren je račun u banci, izvađena je poslovna kartica.
7. Uređen je osnov za rad direktora, doprinosi su u budžetu.
8. Knjigovođa zna kalendar izveštavanja i povezan je sa ePorezima i SEF-om.
9. Beli karton je podnet, dokumenta za privremeni boravak prikupljaju se uporedo.
10. Odluka o PDV-u doneta je promišljeno, a ne za svaki slučaj.

Većina ovih grešaka ne košta novca nego pažnje u prve četiri nedelje. Ako više volite da taj put pređete uz podršku, pogledajte kako izgledaju registracija DOO, registracija preduzetnika i virtuelna kancelarija sa stvarnim ugovorom — svaka od tih usluga zatvara po nekoliko tačaka sa spiska odjednom.